Новости
„У вагонима за стоку довучено је 850 дјеце из Старе Градишке“
- Детаљи
- Датум креирања: 28 април 2023
Изложба Јелене Гајановић Кад се сања мама отворена је 26. априла у Цековића кући. Изложбену поставку грађани Пала могу посјетити до 3. маја 2023. године од 16.00 до 19.00 часова, осим 30. априла (недјеља).
Изводи са неких од 22 паноа
У НДХ је постојао јединствен комплекс логора у Европи чији су заточеници била дјеца, највише српске националности. Дјеца свих узраста одвајана су од мајки које су одвођене на присилан рад у Њемачку. Најзлогласнији међу њима био је дјечји логор у Сиску. Јана Кох у „Плавом вјеснику“ пише: „Логор у Сиску имао је званичан назив „прихватилиште“, али у правом смислу те ријечи то је био логор за дјецу. Дјеца су била препуштена сама себи и тоталној небризи оних који је требало да брину о њима. Храну намијењену дјеци, а која је стизала преко Црвеног крста крали су запослени и дјеца су дословно гладовала. Тај логор је био у потпуности у рукама усташа, а само формално у надлежности Министарства удружбе. Били су опасани бодљикавом жицом и посвуда је била усташка стража.“.
„Још једном то све не бих могла преживјети. У вагонима за стоку довучено је 850 дјеце из Старе Градишке. Био је то први транспорт. Yсташe су нас пожуривале да што прије испразнимо композицију. Извукли смо 40 мртве дјеце. Док смо их преносили, умрло је 70, а за вријеме купања и дезинфекције још тридесет седморо. Радници са жељезнице, кришом од усташа, доносили су канте са водом и квасли вапијуће дјечје усне.“
Јана Кох („Плави вјесник“)
„Старија дјеца су одбијала храну и тражила да нахранимо прво мање. Врло тешко је задобити повјерење преплашеног и напаћеноr дјетета. У тим збивањима, за које је ријеч страхота преслаба доживјела сам и толико неописиве љепоте. Упознала сам људе, али упознала сам и дјецу у којима је живјела љубав и одговорност, упознала сам њихова одрицања за која би и одрастао човјек требао много снаге. У тој дјеци је било толико несебичности, толико љубави за браћу, за дјецу њихових комшија па и за посве непознату дјецу из удаљених села. Тако би дјевојчица од пет или шест година на слабим ручицама држала трогодишње дијете, а са сваке стране за њену малу прегачу грчевито се држало још једно или двоје дјеце.“
Јана Кох („Плави вјесник“)
Из Књиге утисака
