Новости
Љуби, роде, језик изнад свега
- Детаљи
- Датум креирања: 21 фебруар 2022
„Љуби, роде, језик изнад свега,
у њем живи, умири за њега!“
(Петар Прерадовић)
Свјесни значаја његовања и чувања српског језика и ћирилице – примарног српског писма, ученици и професори ЈУ СШЦ „Пале“ низом активности обиљежили су 21. фебруар – Међународни дан матерњег језика.
Већ у јутарњим сатима ова васпитно-образовна установа угостила је проф. др Миланку Бабић и проф. др Бранку Брчкало са Катедре за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, које су матурантима одржале интерактивни час на тему „Статус српског језика у савременом друштву“.
Ликовна секција открила је мурал „Прича о рађању, љепоти и богатству језика нашег насушног“, на којем су портрети великана српске културе.
Одржано је школско такмичење из познавања граматике српског језика за ученике другог разреда. Прво мјесто освојила је Марија Веселиновић, друго мјесто припало је Ањи Пекић, а треће Анђели Пандуревић. Ове три ученице представљаће нашу школу на регионалном такмичењу.
Powerpoint презентација „Говори српски да те цео свет разуме“ објављена је на веб-сајту школе. Аутор презентације је ученик трећег разреда гимназије Његослав Топаловић. „Говори српски да те цео свет разуме“ на часовима одјељењске заједнице ученицима је презентовала Соња Елек, ученица четвртог разреда гимназије.
Представу „Није свеједно“ одржали су чланови Драмско-рецитаторске секције: Катарина Мандић, Анђела Вуковић, Татјана Тодоровић, Ања Пекић, Александар Клачар, Исидора Пекић, Милица Ђукић, Анђела Пандуревић, Срђан Ковачевић и Иван Пандуревић. Једна од њихових многобројних порука гласи: „И од мене и од тебе зависи да ли ће се српским зборити и ћирилицом писати“.
Чланови Савјета ученика дијелили су летке, а Фотографска секција оком фото-апарата забиљежила је све догађаје уприличене за овај дан.
Двадесет први фебруар свакако јесте повод да се матерњем језику укаже велика пажња, али свакодневно га треба чувати и његовати. „На нама је да докажемо да смо достојни језика који смо наследили рођењем…Немојмо дозволити да будемо први у толиким вековима који ће изгубити своју личну карту, извориште и огњиште, већ будимо први који ће зарад свог добра победити себе саме. Најтеже је човеку, па тако и народу да крене против себе и своје природе, али је дошао тренутак у ком се све осим апсолутне победе сматра потпуним поразом. Максимум мора бити наш минимум ако желимо победити.“
(Милан Ружић)
