Средњошколски центар Пале

Новости

Читај, човјече, да не будеш говече

Читај, човјече, да не будеш говече

 

 In libris libertas (Укњигама је слобода) кажу стари Латини.

            Када дијете напуни другу годину, већ се сматра човјечуљком који зна да хода и јасно каже: „Гладан сам“. Тада се поклони дају директно њему јер се учи да их прими ваљано. Књижаре су пуне шарених сликовница које лако заголицају дјечију машту. Међутим, тетке, стрине, комшије, па и родитељи више воле дјетету поклонити играчку моблиног телефона неко књижицу Езопових басни. Ако се дјетету одмалена радије нуде екрани са цртаним филмовима него „Три прасета“ или „Пепељуга“, није тајна да ће то дијете као тинејџер више уживати у социјалним мрежама и видео-игрицама него у „Хајдуку Станку“.

            Књига јесте и увијек ће бити човјеков најискренији пријатељ. Њене странице мазе човјекове јагодице док их он вјешто листа. Слова му одмарају очи, а њени ликови га воде у свијет маште и забаве. Толико је жанрова и писаца да сигурно постоји нешто што ће те заинтересовати. Пођи прво од кратких књига као што је „Велики талас“ који те у својих педесетак страница води на обалу Јапана са два мала дјечака. Можда те, послије њих, за руку узме Мали Принц који ће ти испричати причу о његовој ружи под стакленим звоном. Када ти понестане кратких садржаја, позабави се неким дужим штивом. Задржи се на Коељовим романима који ће те својом питкошћу одвести на ходочашћа, кроз далеку пустињу, на пут за скривеним благом. Ако се ужелиш неких наших домаћих класика, присјети се Лазе Лазаревића и Исидоре Секулић. Пошто нечију ногу позлатиш и обиђеш једно буре, застани на станици чувених пјесника. Наравно, први пут кад уђеш у њихове мисли, бићеш благо збуњен. Али већ у другом читању настој да се ставиш у њихову кожу. Замисли да теби учитељ узме кликере? Како би теби било да стално савјетујеш некога да крене даље а он се свакодневно прошлости враћа? Осјети страх у душама предака који наги стоје над јамом и чекају да им изваде очи. А стихови „Ко удара тако позно у дубини ноћног мира“ ниси морао научити само за школску приредбу. Научио си их да осјетиш Савину вјечност. Твоја сљедећа читалачка станица би била стари и средњи вијек. То што си у историји учио о Кулину бану и деспоту Стефану Лазаревићу не значи да не можеш и због књижевности прочитати њихове умотворине. Отвори стару школску читанку и подсјети се Јефимије и њене Похвале, неће ти шкодити. Удахни стихове „Хасанагинице“ и осјети јад једне жене чији живот зависи од туђих одлука. Сад ми већ дјелујеш уморно, мислим да би требало да се одморимо. Притом ћу те замолити да оставиш тај даљински јер нећемо гледати ни филмове ни серије, они су свакако рађени по књигама. „1984“ јесте филм из већ наведене године, али и Орвелов бестселер. „Ромео и Ђулијета“, „Хамлет“ и „Сан љетње ноћи“ љепши су на позоришној сцени него на огромном дисплеју телевизора. Чак и наше познате серије „Мистер Долар“, „Госпођа министарка“, „Рањени орао“, „Непобедиво срце“ итд. управо су рађене по дјелима Нушића и Мир-Јам. Ни фантастични филмови нису изостављени. Присјети се „Хари Потера“, „Господара прстенова“, „Игре престола“, „Алисе у земљи чуда“ и „Франкенштајна“. Кладим се да си их све срео у излогу књижара. Књига је увијек оригинална прича, филм је прерађен и прилагођен. Зато увијек прочитај оригинал! Наравно, нису књиге једини извор маште. Стрипови су веома цијењени, поготово међу омладином. Јапански или амерички стрипови, суперхероји, илустрована митологија и сл. су невјероватна комбинација ликовне умјетности и књижевности, а притом феноменална замјена за телефон или компјутер. Није машта само у сувом папиру, у масним страницама часописа можемо пронаћи доста лијепих наслова. Школске новине или „Забавник“ унутар себе крију квизове, постере, цитате, препоруке, занимљиве причице и промоције. Читање је толико забавно да су љубитељи књига омогућили и слијепим људима да уживају у свијету фиктивних ликова. Такозване аудио-књиге доступне су на платформама за видео и аудио записе. Међутим, њима се користе и линеји људи који би поред два пара здравих очију радије слушали човјека који пет сати чита „Злочин и казну“. Колика год људска глад била, зна и да досади. То значи да ћеш напола аудио-књиге заспати и нећеш сазнати шта се на крају десило! Погледај како је свијет читалаца занимљив и колико могућности нуди. Не задовољавај се само шкослком лектиром, обиђи полице локалне књижаре и купи неку белетристику. Ако ниси још увијек пронашао свој омиљени жанр, онда купи књигу са најљепшим корицама! Што више различитих садржаја прочиташ, бићеш умно снажнији.

  И сам се жалиш да лоше спаваш, да на телевизији нема ничега сем вијести, а и да су ти очи уморне од гледања у телефон. Изабери неку нову активност - бави се спортом. Шетај шумом, направи хербаријум, плеши, фотографиши природу, нацртај нешто, али не заборави да сваки дан читаш. Не можеш имати здарво тијело без живог духа у себи. Прије свега, све креће из тог духа. Читањем проширујеш вокабулар, рушиш границе неоригиналности и показујеш својим очима да из волиш јер их не излажеш превеликом зрачењу уређаја. Сада остављам теби да одлучиш шта ти боље звучи: бити здрави сањар или неразумни створ који се везао за једну те исту рутину сваки дан? Мени боље звучи ово прво. Твој је избор да ли ћеш бити тај луцкасти сањар који преноси машту или ћеш остати свезан за плот као говече. Не размишљај дуго, узми књигу и читај, човјече!

 

                                         Анђела Радовић I2

 


 

Читај, човјече, да не будеш говече

 

          Није књига само лист папира, који као тамо неки зелени лист нестане у јесен, нити је иструлило слово или ријеч на пожутјелој хартији, које се као трула јабука простре на тло испод крошње. Више је она од тога, више је од ријечи и слова или остарјеле хартије. Она ти је, човјече, храна за ум, за мисли и душу, храна која ствара само најљепшу емоцију.

             Па нећеш ваљда пустити да ти вијековима исписивани листови историјских дјела старе, док ти о прецима причају они који такву историју нису доживјели, који такве листове никада нису прелистали нити из њих учили. Док корице романа које носе најромантичније љубавне приче скупљају прашину на зидним полицама, ти ћеш дозволити да те најљепшим љубавним гестовима учи интернет. Пустићеш да се твоји манири и лијепо понашање поистовијете са свим тим исквареним телевизијским емисијама, док су листови чудесних дјела, препуни правих примијера за то, већ пожутјели у некој одавно неотвореној фиоци. Просте новинске хатрије и њихови неистинити наслови као обруч стежу твоју душу и ум, док их једну на другу слажеш у некој остарјелој комоди из које истоврмено избацујеш најмагичније укоричене наслове. Гледајући ове празне библиотечке спискове, промишљам о онима које, као тебе, човјече, правим вриједностима уче они који такве никада нису спознали ни нашли. Који ће те увјеравати у неке искривљене вриједности, док ти једну праву узимају из руку и заклапајући њене корице, бацају је далеко иза тебе.

             Само када из оних заборављених фиока узмеш сва наљепша дјела свјетске књижевности, те им посветиш своју пажњу, моћи ћеш се као снажни лав супротставити онима који ти само као некој наивној и блесавој животињи сервирају своју храну.

 

Исидора Пекић II1

 


 

Читај, човјече, да не будеш говече

 

Малени човјече из још мањег свијета, видиш ли да се налазиш на ивици провалије, видиш ли докле су те довели нерад и безвољност? Твој сваки дан је исти као претходни, не дешава се ништа ново, радиш механички, не сањаш, не машташ, незаинтересован си за збивања око себе. Удаљили смо се једни од других, а то је оно најгоре што може да се догоди човјечанству. Ништа нам не могу метеори и земљотреси ако нам је свеједно за све.

Малени човјече, барем седмично чујеш реченицу да се историја понавља, али теби та мисао ништа не значи. Ти журиш, немаш времена да прочиташ неко квалитетно штиво и да се посветиш било каквом истраживању. Твој живот је празан, а будућност је тамна, ти не напредујеш већ се враћаш пећинском животу. Када би сваки човјек дневно прочитао барем неколико страница, колико би само новости сазнао. А љепота живота и јесте у трагању за новим и за оним неоткривеним. На молбу да поручи нешто будућим генерацијама пјесникиња Десанка Максимовић је навела „да се стекне што више знања, да се има радозналости за сав живот око себе, да се сазна шта је било пре нас, пре тога детета, па према томе да се управља шта ће после бити“. А шта ти радиш, потцјењујеш и исмијаваш писце и пјеснике, умањујеш њихову вриједност и не исказујеш им никакве знаке захвалности на доприносу култури твога народа.

Хеј, малени човјече, узми ту књигу и препусти јој се у потпуности, осјети све њене чаролије и замисли савршен свијет чији главни глумац си ти, пронађи сопствени спокој и дозволи времену да лети. Књига човјека подстиче на стварање, реализацију и напредак у сваком смислу. У нама буди креативност и машту. Нечитањем можеш дати допринос само ђаволу који се настанио у твојој души и не жели да те пусти да се сам стараш о себи и да се учиш док си жив. Али у твом срцу сигурно лежи и анђео који само чека прави тренутак да га ослободиш и да се удружите против зла.

Уосталом, малени човјече, да би уживао у читању књиге твој мозак мора да прати њену радњу и да буде укључен у потпуности, а то ти много помаже послије за фокусирање на обавезе.  Са друге стране, ако читаш нешто што те уистину занима, одбацићеш стрес, опустити се и одморити.

Малени човјече, само читањем се можеш извући из овог пакла којим управља модерна технологија и западњачки начин живота без љубави према књизи и словима. Окружен си агресивним, неиспуњеним људима који су изгубили себе у мору незналица, људима који бјеже од књиге и од свега за шта је потребно укључити мозак и размишљати, људима којима не миришу корице старих књига.

 

Ања Пекић, II1

Ви сте овде: Почетна Новости Радови ученика Читај, човјече, да не будеш говече