- Детаљи
Шта ти брани да читаш
Читање - мисаона именица за мене. Сваки дан у оној школи слушам неко предавање о том читању, да је овакво, онакво... А ја нити слушам, нити ме занима. Ко још губи вријеме на исписане папире?
Ја никако не могу да схватим да неко у 2019. години може да чита. Ето, на примјер, она моја мама. Жена ме стално убјеђује како њу читање опушта, смирује и да зато има милион књига и чита по цијеле дане. Онда ми говори: „Шта теби, дијете драго, брани да читаш?“. И тако сваки дан. Ја је више ни не слушам. Лијепо узмем телефон, играм игрицу, слушам музику, мени супер. Међутим, мој мир поново нестане кад тата дође кући, па онда заједно крену да постављају питања о лектири или некој пјесми и приповијеци што смо радили у школи. Па онда питања о Црњанском, Толстоју или Андрићу. Ту већ креће жестока расправа у кући, цијела се зграда ори од нас. Не разумијем зашто ми стално говоре да се мало посветим читању, да одморим главу уз неку добру књигу. Стално ме критикују како ми је рјечник сиромашан, како своје мисли не могу да искажем на прави начин. А кад ми кажу да читање духовно уздиже и оплемењује човјека, ту полудим.
Након одласка на информације у школу, исто буде ужас. Како не могу да схвате да ми је мрско да читам лектире? Ја стварно немам ни времена ни живаца да се бавим тим досадним књижуринама од сто страна, а за оне од петсто да не причам. Неки дан чух неког научника, интелектуалца, прича о том чувеном читању. Између осталог наводи како се читањем стиче знање, те да знање чини човјека богатим, јер новац буде и прође, а знање остаје. Мислим се у себи каква је ово будала и у каквој он заблуди живи. Укратко: слушам и не вјерујем. Брате, ко је луд да чита те сморове? Лијепо одеш на интернет, мислим ако баш мораш, нађеш препричано и прелетиш погледом тај текстић и ето га, прочитана књига!
Вољела бих да ме родитељи и професори разумију. Изласци, проводи, Инстаграм, Фејсбук итд., то је мој живот. Као што рекох, немам времена за глупости и сморове. Ако су они протраћили своју младост, ја нећу. Него, расписах се пуно. Хтједох употријебити неки стручнији израз за сами крај, али не сјетих се ниједног. Ваљда то тако треба, ко зна.
Лара Петковић III1
- Детаљи
Шта ти брани да читаш
Боже, тако сам уморан. Овај интернет је досадио, ништа ново и занимљиво се не дешава. Живот је тако смор. Јутрос ми мајка каже да узмем роман и да читам. Страшно! Каква јој је то идеја? Нећу да читам. Глупа сам, нека тако причају ако хоће.
Ово је примјер размишљања једног младог човјека. Он је незадовољан својим животом и не зна како да га промијени. Није једини, људи су разочарани и уморни. Сити су свих актуелних прича, политичких дешавања. Тијесно им је у својој кожи. Али нико излаз не види и не тражи.
Миришу старе полице на храст. Невјероватне резбарије по пултовима и столовима. Пригушено је свјетло, један деда сједи и чита. Градска библиотека из 19. вијека је празна, али није у потпуности изгубила свој дух. Она ишчекује своје посјетиоце, нестрпљива је јер је ризница богата и незамислива. Али модерном и савременом човјеку нешто брани да чита.
Ми смо једини кривци што не читамо. Не можемо кривити никога другог. Лијени смо, уморни, али опет имамо снаге да се жалимо. Како нам то никада не досади? Очи смо програмирали само на извор вјештачке свјетлости. То једино видимо. Књиге служе за потпалу.
Није бадава изрека: „Не суди књигу по корицима”. Ми чим видимо дебљину и тежину штива то одбацујемо. Да смо читали, знали бисмо какав је некада живот био, па нам сада не би било досадно. Знали бисмо шта да радимо.
Али академски грађани су процијенили да нам књиге не требају. Нема везе, наставимо да живимо у добу дезинформација, глупости и лажи. Ја нисам академски грађанин. Можда јесам глупа што се разликујем, али исто тако су и они велики писци почели са животом, читањем!
Јелена Ковач IV2
- Детаљи
Шта ти брани да читаш
Упознати смо са тим да читање књига може много да нам помогне. Професори нам свакодневно говоре о томе. Наши родитељи ће нам, такође, увијек савјетовати да читамо. Иако је много разлога да треба да узмемо књигу, ми ћемо лако наћи један мали разлог који је противан свим осталима и тако остати да лежимо са телефоном у рукама. Лијеност ће нас уништити.
Чуо сам неколико пута да се од књига може полудјети. Не знам како то изгледа. Можда то људе, не дај Боже, може натјерати да размишљају па ти се прави хаос деси у глави. Замориш се јер вјероватно одавно ниси покушао ни о чему да промишљаш. Потоне човјек у мисли, па можда му дође у главу да мишљење које је до тада имао није исправно. Ко ће га сад мијењати? А и тај лудак што је написао књигу о мосту сигурно је неки болесни умјетник који све види другачије. Шта се има толико разглабати о мосту? Триста страна он млати о неким хоџама и мосту. И тако, човјек врати књигу на полицу изнад телевизора, пуну књига. Заиста је невјероватно како можеш декорисати дневну собу књигама. Па и она Библија која има посебно мјесто на ормару, не треба је дирати. И тако сједне човјек у фотељу и опусти се уз вечерње вијести о поплавама, ратовима и кризама. Кад се то заврши, може пуних уста да каже како нам држава пропаде. ,,Их, да ја имам власт, све би ово другачије било.“ Можда би се некад сјетио нешто да прочита, али за то се треба потрудити. А баш прије неки дан листао је Фејсбук и читао чланке самопрозваних новинара о некој пјевачици која је преварила мужа. И тако је наишао на слику коју је објавила стрница ,,Знање“, или нешто томе слично, на којој пише да су лијени људи за седамдесет шест одсто интелигентнији од оних што нису лијени. Чвјек, наравно, жели да остане интелигентан па леже на кауч да мало одспава јер од како је јутрос у десет устао није ока склопио. Ујутру ће одгледати неку турску серију или наћи већ неку интересантну занимацију.
Можда је вријеме да скинемо прашину са књига које нам користе као украс. Морамо читати и пробати да нађемо смисао у свему. Ако нам се нека кнјига није свидјела, не мора значити да су све грдне. Колико пута смо погледали филм који нам је изузетно досадан, а сљедећег викенда нашли неки други. Човјече, ти сам себи браниш да читаш.
Немања Брчкало III1
