Новости
- Детаљи
- Датум креирања: 25 мај 2019
Шта ти брани да читаш
Боже, тако сам уморан. Овај интернет је досадио, ништа ново и занимљиво се не дешава. Живот је тако смор. Јутрос ми мајка каже да узмем роман и да читам. Страшно! Каква јој је то идеја? Нећу да читам. Глупа сам, нека тако причају ако хоће.
Ово је примјер размишљања једног младог човјека. Он је незадовољан својим животом и не зна како да га промијени. Није једини, људи су разочарани и уморни. Сити су свих актуелних прича, политичких дешавања. Тијесно им је у својој кожи. Али нико излаз не види и не тражи.
Миришу старе полице на храст. Невјероватне резбарије по пултовима и столовима. Пригушено је свјетло, један деда сједи и чита. Градска библиотека из 19. вијека је празна, али није у потпуности изгубила свој дух. Она ишчекује своје посјетиоце, нестрпљива је јер је ризница богата и незамислива. Али модерном и савременом човјеку нешто брани да чита.
Ми смо једини кривци што не читамо. Не можемо кривити никога другог. Лијени смо, уморни, али опет имамо снаге да се жалимо. Како нам то никада не досади? Очи смо програмирали само на извор вјештачке свјетлости. То једино видимо. Књиге служе за потпалу.
Није бадава изрека: „Не суди књигу по корицима”. Ми чим видимо дебљину и тежину штива то одбацујемо. Да смо читали, знали бисмо какав је некада живот био, па нам сада не би било досадно. Знали бисмо шта да радимо.
Али академски грађани су процијенили да нам књиге не требају. Нема везе, наставимо да живимо у добу дезинформација, глупости и лажи. Ја нисам академски грађанин. Можда јесам глупа што се разликујем, али исто тако су и они велики писци почели са животом, читањем!
Јелена Ковач IV2
