Новости
Шта ти брани да читаш
Читање - мисаона именица за мене. Сваки дан у оној школи слушам неко предавање о том читању, да је овакво, онакво... А ја нити слушам, нити ме занима. Ко још губи вријеме на исписане папире?
Ја никако не могу да схватим да неко у 2019. години може да чита. Ето, на примјер, она моја мама. Жена ме стално убјеђује како њу читање опушта, смирује и да зато има милион књига и чита по цијеле дане. Онда ми говори: „Шта теби, дијете драго, брани да читаш?“. И тако сваки дан. Ја је више ни не слушам. Лијепо узмем телефон, играм игрицу, слушам музику, мени супер. Међутим, мој мир поново нестане кад тата дође кући, па онда заједно крену да постављају питања о лектири или некој пјесми и приповијеци што смо радили у школи. Па онда питања о Црњанском, Толстоју или Андрићу. Ту већ креће жестока расправа у кући, цијела се зграда ори од нас. Не разумијем зашто ми стално говоре да се мало посветим читању, да одморим главу уз неку добру књигу. Стално ме критикују како ми је рјечник сиромашан, како своје мисли не могу да искажем на прави начин. А кад ми кажу да читање духовно уздиже и оплемењује човјека, ту полудим.
Након одласка на информације у школу, исто буде ужас. Како не могу да схвате да ми је мрско да читам лектире? Ја стварно немам ни времена ни живаца да се бавим тим досадним књижуринама од сто страна, а за оне од петсто да не причам. Неки дан чух неког научника, интелектуалца, прича о том чувеном читању. Између осталог наводи како се читањем стиче знање, те да знање чини човјека богатим, јер новац буде и прође, а знање остаје. Мислим се у себи каква је ово будала и у каквој он заблуди живи. Укратко: слушам и не вјерујем. Брате, ко је луд да чита те сморове? Лијепо одеш на интернет, мислим ако баш мораш, нађеш препричано и прелетиш погледом тај текстић и ето га, прочитана књига!
Вољела бих да ме родитељи и професори разумију. Изласци, проводи, Инстаграм, Фејсбук итд., то је мој живот. Као што рекох, немам времена за глупости и сморове. Ако су они протраћили своју младост, ја нећу. Него, расписах се пуно. Хтједох употријебити неки стручнији израз за сами крај, али не сјетих се ниједног. Ваљда то тако треба, ко зна.
Лара Петковић III1
