Новости
„Дани књиге“ – најава активности
- Детаљи
- Датум креирања: 25 април 2018
У оквиру културне манифестације „Дани књиге“, у периоду од 27. 4. 2018. до 5. 5. 2018. године, ученици ЈУ Средњошколски центар „Пале“ посјетиће малишане вртића „Цврчак“ и ученике Основне школе „Мокро“, за које су припремили пригодан програм и књигу на дар.
У просторијама наше школе, за ђаке, родитеље, професоре и све заинтересоване, биће одржана радионица о настанку првих књига и писма коју су осмислили ученици првог разреда.
Члановима Савјета ученика и члановима Савјета родитеља намијењена је презентација о предностима и недостацима интернета, чији је мото: Не траћимо своје вријеме на заглупљивање, ни у реалном животу ни на интернету. Између осталог, ученици и родитељи биће упознати са подацима Републичког завода за статистику Србије 2017. године који показују да два милиона и триста хиљада људи у Србији користи интернет, да већини он служи за забаву, умјесто да буде средство за стицање образовања, плаћање рачуна, јефтинију куповину, те ефикасније и економичније пословање. За неке интернет није нешто што олакшава живот већ, нажалост, играчка којом су опчињени. Због тога стручњаци за болести зависности, откад је у Сјеверној Кореји 2006. умрло десет људи од психофизичке исцрпљености због неконтролисаног сједења за компјутером, апелују да се зависност од интернета званично уврсти у менталне поремећаје. Најчешће се развија зависност према игрицама и четовању.
На улицама нашега града дијелиће се леци са садржајима који подстичу на размишљање о значају образовања и културе.
Знаменити људи рекли су о књизи:
„Ми не би требало да се плашимо да ће у будућности књига нестати. Напротив, што су више извесне потребе за забавом и образовањем задовољене кроз друге изуме, књига ће се вратити са достојанством и ауторитетом. Чак и најдетињастија опијеност прогресом ће ускоро бити натерана да призна да књиге и писање имају функцију која је вечна. Постаће очигледно да формулације речима и давање ових формулација кроз писање нису само важна помоћна средства, већ заправо једина значења посредством којих човечанство може имати историју и континуитет самосвесности.“
„Ако је данас способност да се чита, свачије следовање, ипак је само неколицина приметила како је, дакле, јак талисман стављен у њихове руке. Дечији понос због знања алфабета прво се постиже читањем стиха или пословице, онда читањем прве кратке приче, бајке и док они који изгледа нису позвани, примењују читалачку способност на новинске извештаје или пословне рубрике новина, постоји и она неколицина која непрестано остаје зачарана необичним чудом слова и речи (који су некада сигурно за свакога били чаролија и магична формула). Од ове неколицине произлазе читаоци. Они су као деца открили неколико песама и прича… И уместо окретања леђа овим чудима после стицања вештине читања, они настављају даље у свет књига и откривају, корак по корак, како је огроман, разноврстан и благословен овај свет! Испрва су сматрали овај свет за мали дечији врт са креветом од лала, и малим рибњаком; сад врт постаје парк, па постаје крајолик, предео земље, свет, постаје рај и обала слоноваче, који стално мами новим чаролијама и цвета увек у новим бојама. И што се јуче појављивало као врт или парк или џунгла, данас или сутра је препознато као храм, храм са хиљаду ходника и дворишта у којима је присутан дух свих нација и епоха, стално чекајући поновно буђење, увек спреман да препозна као јединство различитост вишегласја свог феномена. И за сваког правог читаоца ова бескрајност света књига изгледа другачије, свако тражи себе у њој… Хиљаду путева води кроз џунглу до хиљаду циљева, и ниједан циљ није коначан; и сваким кораком се отварају нова пространства.“
(Херман Хесе)
