Новости

О култури - није узалуд

Детаљи: Датум креирања: 03 мај 2018

На улицама нашега града 2. 5. 2018. године ученици Јавне установе Средњошколски центар „Пале“ дијелили су летке који наше суграђане треба да подстакну на размишљање о значају личног образовања и културе.

Сунчан дан, препуно шеталиште, ученици расположени да дијеле летке. А суграђани? Као и обично, неки журе, неки пијуцкају кафу, некима мобилни телефон срастао за руку...

Добар дан. Ми смо...
Је ли то неки пропагандни материјал?
Пааа... јесте. Пропагирамо књигу и читање. Обиљежавамо „Дане књиге“, почели су 23. априла и ...
Ја мислио... Добро, дај! То може.

Стотину педесет летака подијељено је за четрдесетак минута. До 24. маја средњошколци планирају да још четири пута дијеле летке са различитим садржајима. Увјерени су да то неће бити узалуд.

Много је примера у нас како све што је неоспорно култура ћопа и посрће, а све што је квазикултура размеће се и расипа.

Постоји једна анегдота врло поучна за наше прилике. Кад је Хитлер кренуо на Британију, кад су „месершмити”, „штуке”, „фау 1” и „фау 2” почели данима да туку Лондон, премијер Винстон Черчил је сабрао министре да виде шта им је чинити. Поставило се питање: како намакнути средства за одбрану земље, одакле узети? Један министар је предложио да се фунте намењене култури пребаце у ратни буџет. „А шта ћемо, онда, да бранимо?”, питањем је реаговао премијер.

Знао је „стари лисац” шта култура представља за нацију, за државу. Ако јој одузмемо новац, ако је учинимо деветом рупом на свирали, залуд је бранити све остало. Јер, културне тековине, од памтивека до данас, чине нас оно што смо и по чему смо баш такви, а не другачији или никакви. Култура – књижевност, уметност уопште, градитељство, обичаји, језик, писмо – у широком смислу тога појма је – идентитет. Наш или било ког другог народа и племена на планети. Нема сумње да је Черчилу то било на уму – идентитет, дух – кад је питањем одбрусио брзоплетом министру.

(Бошко Ломовић: О култури, можда узалуд)

Шта је култура? Све што је атрибут живота, од ума и маште па до физичког здравља, све је елемент и медијум културе, али она сама нешто је друго. Оплемењивање човека – то има хиљаде степена, облика, сврха.

Књижевна култура то је читање, то је књига у џепу стално.

(Исидора Секулић: О култури)