Новости
Светосавски литерарни конкурс 2022. године
- Детаљи
- Датум креирања: 27 јануар 2022
- мјесто Ања Пекић
- мјесто Анђела Радовић
- мјесто Хелена Пржуљ
Шта мени значи Свети Сава
Била сам мала, сјећам се једног јануарског јутра које сам дочекала ушушкана у кревету моје баке. Кроз прозор сам видјела бијелом обојене високе предјеле Романије. Јеле су огрнуле сребрнобијели огртач и не намјеравају га ускоро скинути. Ријетка зрака сунца намамила је неколико врапчића на прозор собе, ту су обично налазили мрвице хране. Из кухиње се чује пуцкетање ватре, а пут до мене нашао је и мирис пецива са циметом. Може ли први мјесец у години бити љепши?
Убрзо се бака уз слатки доручак придружује мом сањарењу и прича ми којекакве бајке. Али не само бајке, учила ме је да будем побожна и да знам молитве које приличе дјетету од свега пет-шест љета. Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј ме грешну - ријечи су које ме је научила при нашим првим часовима вјеронауке. Вољела сам те тренутке, уживала сам у њима и осјећала неки посебан мир. Вријеме застане, а ја чујем само њене умилне ријечи. Тог јутра бака је припремила нешто ново, у сусрет предстојећем празнику - пјесмицу Ускликнимо с љубављу, посвећену светитељу Сави. Наравно да се и сада сјећам тих дивних стихова: Да се српска сва срца с тобом уједине, сунце мира, љубави да нам свима сине. Као и свако радознало дијете, питала сам је шта значи светитељ. А бака, пуна топлине и жеље да духовно узрастам, већ је имала спреман одговор. Рекла ми је да то може бити само човјек са чистом и безгрешном душом, оном која зна шта значи покајање. Затим ми је причала причу о рођењу Светога Саве. Родитељи су га добили у позним годинама и због тога им је био нарочито драг. Рођен је као Растко Немањић, један од насљедника Стефана Немање. Али најмлађи син био је окренут Богу, замонашио се, добивши име Сава. Отварао је школе, лијечио људе и утемељио Српску православну цркву. Тог празничног јутра свако дијете које је знало пјесмицу је добијало пакетић. Сасвим поносна сам наглас рецитовала научене стихове и добила разне слаткише. Тада сам први пут видјела сузе у бакиним очима и могла сам осјетити нашу повезаност и њен понос и љубав. Запамтила сам њену причу, али сам тек годинама касније схватила и повезала поруке које ми жељела пренијети. Одавно разумијем да ми је мила моја старица поручивала да човјек са вјером вјечно живи. Увидјела сам Савину свјетлост схвативши колика је његова жртва за наш род. Уосталом, Свети Сава је наша домовина. На његовом животу и раду се темељи српско национално биће. Изузетно сам поносна на свој род, а нарочито што је Сава један од нас. Оно најважније у његовој личности је да се одрекао материјалног да би се препустио вјери и очистио своју душу. Он је побједник у борби против самога себе. Он ми даје подстицај да се браним и одбраним од ма каквога зла, а мом срцу даје надахнуће за савладавање животних препрека, чак и оних највећих искушења. Нисмо ми достојни живота на овом свијету уколико не разумијемо значај Савиног имена и његове симболике. Он је моме народу најхрабрији и најмудрији вођа и био и остао, јер не осване дан да се његово име не помиње. Свака српска душа треба да памти његово чисто, широко и топлином испуњено срце.
Задатак свих нас је да над лошим у нама доминира Расткова воља и да добро однесе побједу, да будемо светосавци. То су они који прате свијетлећи пут поплочан светитељском добротом, милошћу и љубављу, они који не заборављају његов значај ни вијековима касније.
Ања Пекић II1
Шта мени значи Свети Сава
Свети Сава није само школска слава. Он није само лик на муралима школе и све приче о њему нису само материјал за приредбе и представе. Оно што готово сви заборављамо јесте живот Светог Саве прије грађења манастира и школа; био је и он дијете, и он је од некога морао да учи. Био је и он ђак, баш као моји вршњаци и ја.
Када би нас питали: „Ко је заправо Светитељ Сава“, многи би рекли да је био оснивач прве српске цркве и школе. То је тачно, био је отац учења и образовања, изградио је будућност школе и библиотеке у српским земљама. Али многи ђаци се неће сјетити да је управо и он био један од нас. Могу рећи да га доживљавам и као узор иако је тешко живјети његовим животом у XXI вијеку. Скромност и искреност се не виђају тако често због тога што људи више цијене халапљивост и неистину. Ми, као нова млада генерација, требало би то да спријечимо и да покушамо вратити вјеру која је потребна многим људима. Материјалност не постоји у башти Светог Саве, већ духовна љубав која се простире кроз књиге и лекције. Зато је сву своју љубав предао манастиру а не палати. Читао је књиге, учио молитве и преписивао их, написао житије о свом оцу и што је најбитније причао је људима о љубави, праштању и мирењу. Након што је завршио са учењем, сам је постао један од најзначајнијих учитеља, а учитељ је и данас многима као и мени, послије 786 година. Данашњица заборавља кроз шта све треба проћи и шта би све морали научити да би постали богати. Треба да учимо и подучавамо, што и ја желим да радим. Зато ми Свети Сава представља један велики мотив за то, ипак је он са разлогом школска слава. Желим да будемо и ми једни другима Свети Сава и да чинимо добро, ширимо знање и савјете онима којима је то потребно. Миримо посвађане, као што је брат Растко измирио своју браћу Вукана и Стефана. Богатство наше генерације не би требале бити материјалне ствари, већ наше врлине и добра душа. Кроз дане светосавске приредбе сваке године учимо нешто ново и поучно о дјетињству Светитеља. Мене је увијек посебно интересовао његов живот по доласку у манастир. Читајући о томе, научила сам да самоувјерено радим на себи и оставим све што ме спутава далеко од мене. Такође сам извукла велику поуку о праштању и пружању још једне шансе. На крају дана, сви смо ми рођени као Божија дјеца, само нас неслога склања са побједничког пута. У мом срцу ће увијек стајати побједнички пут до Савине српске школе, колико год ми њени сиви зидови парали очи, она је мени драга јер у њој постајем човјек. Када у њој стекнемо све богатство, можемо и на друге да га преносимо, као што су монаси пренијели младом Растку знање. Сада и ја учим од својих „монаха“, а касније ћу и ја поставити своје ученике на прави пут.
Двадесет седми јануар за мене није сваки дан, већ га сматрам даном којим се учитељи и ђаци духовно спајају да би створили бољу будућност. Зато у име свих учених душа, ускликнимо с љубављу!
Анђела Радовић I2
Шта мени значи Свети Сава
Од мојих првих школских дана, причали су ми о Светом Сави. Нажалост, као и већина, нисам била свјесна значаја и величине коју је Свети Сава оставио у наслијеђе српском народу. Тек касније, свијест ми се пробудила и поносно могу рећи да сам светосавка.
Свети Сава је био најмлађи син жупана Немање и Ане Немањић и који се одлучио за многе путеве који нису били савремени за то доба. Одмалена се разликовао од друге дјеце. Заинтересовала га је књига и религија. „Једина жеља му је била да своју душу освијетли Божјом истином и вољом, и да само Њему служи.“ Био је лијеп, богат и паметан, али његови циљеви се нису поклапали са циљевима његове браће. Његова мисија је била озбиљнија и захтјевнија. Знао је да народ без вјере не може постојати, и због тога је кренуо у ову мисију. Желио је упутити свој народ ка путевима небеским, који воде ка спасењу. Одлазећи од богатства и раскоши које му је пружала Србија, постао је сиромашни путник у непознатој земљи са само једним циљем. У овом позиву, добио је своје друго, познатије, име – Сава. Постао је наш први архиепископ, замоливши никејског цара да се одобри самосталност Српске православне цркве.
Свети Сава треба да буде понос српског народа, свакако јесте мој понос и узор. Потребна је велика храброст и жеља да се одупре породици, двору и да се оде у другу земљу због спаса свог народа. Такви људи су оставили трагове у историји, и због тога мислим да је Свети Сава показао тад народу, а и нама сад како треба да живимо. Поносна сам на њега што је имао такву храброст и што је изабрао баш тај пут. Вољела бих да наставимо стопама Савиним и да он буде поносан на нас.
Заувијек ћу му бити дужна. Знајући за сва његова дјела, пробудила се у мени радост што припадам народу који у својој историји има великана као што је Свети Сава. Са друге стране, врло често ме обузме туга што незахвално заборављамо на људе који су живот посветили опстанку српског народа и православне вјере. Ми смо ти који никада не смију да се одрекну, него да сваки дан славе заштитнике нашег рода. Мени је недопустиво заборавити ову непоновљиву личност. Заслужио је да буде опјеван у пјесмама као велики просвјетитељ, мудрац, доброчинитељ.
Мене би било срамота одрећи се некога кога смо ставили међу иконе. Свети Сава је посијао све ово што и данас ниче и зато нећу допустити да се осуши. Сви наши „свјетски“ људи разгранали су се захваљујући њему. Сви смо ми дјело умјетника Саве.
Свети Сава је спасио овај народ од великих разарајућих сила – неписмености, болести, невјере. Ко нам је изградио толике школе, цркве, болнице, ако не Свети Сава? Ко нас је описменио? Ко је помагао сиромашнима? Свети Сава, који је ће за мене заувијек бити принц Србије, измиритељ, радник, заштитник, предводник, светитељ – човјек.
Хелена Пржуљ I3
