Новости
Две изложбе Народног музеја Краљево – са одушевљењем дочекане у Републици Српској
- Детаљи
- Датум креирања: 22 децембар 2021
У Источном Сарајеву, на Филозофском факултету, приређена је изложба „Шумадијска дивизија 1914-1918“, а у Средњошколском центру Пале „Култура сећања: Ко не памти изнова проживљава“; то гостовање једно је од најдирљивијих и најлепших које су икада имали, кажу Краљевчани.
Народни музеј Краљево успоставио је сарадњу са Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, као и сарадњу са доцентом Дејаном Антићем са Филозофског факултета у Нишу, а захваљујући тој сарадњи дошло до гостовања две изложбе краљевачког Народног музеја на Палама.
Најпре је 6. новембра, на датум на који је 1918. године српска војска ослободила Сарајево, на Филозофском факултету у Источном Сарајеву отворена изложба „Шумадијска дивизија 1914-1918“.
Њени су аутори су историчари Драган Драшковић, Милољуб Арсића и Немања Трифуновић. Та изложба се још увек налази у холу Филозофског факултета на Палама.
Међутим, сарадња је продубљена и гостовањем изложбе „Култура сећања: Ко не памти изнова проживљава“ ауторки Силвије Крејаковић, Сузане Новчић и Мирјане Савић.
– У жељи да што више људи, пре свега младих, види изложбу, Филозофски факултет на Палама успоставио је сарадњу са Средњешколским центром Пале, па је тамо 2. децембра свечано отворена изложба којој је претходила, могу слободно да кажем, интензивна медијска кампања: у јутарњем програму националне Телевизије Републике Српске 26 минута програма било је посвећено појму културе сећања и ономе што је претходило стрељању у Краљеву – каже за портал Круг Мирјана Савић, музејска саветница Народног музеја Краљево.
Мирјана Савић истиче да је на отварање дошао велики број посетилаца, да је организован чак и аутобус из општине Лукавица.
– На самој изложби су били присутни представници, могу да кажем, стубова Градске управе, али и црквених структура. Изложба је изазвала велику пажњу и захваљујући ангажовању професора Средњешколског центра Пале на челу са директором Синишом Руљом имала је током свог десетодневна трајања континуирану активност ученика и професора. Професорка Бранка Чугољ урадила је Књигу утисака у коју се уписао велики број посетилаца – препричава Мирјана Савић.
Да би илустровала како су две изложбе Народног музеја на Палама дочекане, она каже да су домаћини изложбе ангажовали ученике из рецитаторске и драмске секције да они буду кустоси и водичи, да они дочекују посетиоце, Тако је за 10 дана изложбу видело више од 800 посетилаца што је, каже Мирјана, за данашње време – задивљујући број:
– Оно што је нама који смо гостовали тамо остало упечатљиво у сећању – јесте срдачност коју смо доживели од наших домаћина: декана Филозофског факултета у источном Сарајеву професор доктор Драга Мастиловић, већ поменути директор Средњошколског центра Пале Синиша Руљ, начелник општине Пале Бошко Југовић, протоереј Немања Манџић, професорка Бранка Чугољ и многи други.
Према речима Мирјане Савић оно што је ауторе изложбе највише одушевило – јесте оно што су домаћини на Палама урадили након скидања изложбе: послали су Народном музеју у Краљеву ископирану књигу утисака у којој се ређају више него похвални утисци о изложби:
– Из њих се види да је изложба оставила велики утицај на све који су посетили изложбу. Само та чињеница да је међу, до сада именом и презименом пописаних 2.198 стрељаних у лагеру у Краљеву, 165 са подручје некадашње Босне и Херцеговине, да је најмлађи стрељани из БиХ 1941. године био дечак од свега 14 година, док је најстарији имао 61 годину, да је међу стрељанима била и жена 23 године – фризерка из Бијељине, изненадила је и мештане Пала. Стрељање у Краљеву није толико познато и остало је маргинализовано у свеопштем страдању које је обележило 20. век. Они посебно нису знали да је структура страдање таква да је међу њима било људи из свих крајева некадашња Краљевине Југославије – наводи Мирјана, додајући да се нада како је гостовање на Палама само почетак ове лепе сарадње.
Како истиче, Народни музеј Краљево има отворени позив да, када год буду у питању изложбе које се тичу неговања културе сећања и могу да обогате историјска сазнања становника Републике Српске – гостују са њом на Палама. И Краљевчани су се „обавезали“ да гостопримству узврате приређивањем представљања Филозофског факултета Универзитета у иИточном Сарајеву уопште њихове врло богате историје
То гостовање, истиче Мирјана Савић, додајући да су се са тим мишљењем сложиле и колеге, једно је од најдирљивијих и најлепших које су икада имали, због чега су домаћинима – неизмерно захвални.
У народу Репубике Српске још су свежа сећања на ратна страдања 90-их година прошлог века, што је њих, оцењује Мирјана Савић, учинило емотивним за једну такву изложбу:
– Они су итекако свесни значаја памћења, јер у овој изложби „Култура сећања – ко не памти изнова преживљава“ једна од тема је и то мењање термина, када се, од обележавања годишњице стрељања дошло до Октобарских свечаности на Гробљу стрељаних у Краљеву. Са сличним стварима они се сада суочавају, када за страдале у последњем рату морају да кажу да су страдали у ратним дешавањима, а не у ратним злочинима. Један од новинара са Телевизије Републике Српске прокоментарисао је то као једну аналогију данашњице са тим периодом после Другог светског рата. Треба обратити пажњу на то како називамо које појмове, јер треба да их називамо правим именима, а нисмо увек у позицији да то чинимо спречавани политичким или неким другим разлозима – закључује Мирјана Савић.
(преузето са Круг портала)
