Новости
Шест деценија од Андрићеве Нобелове награде
- Детаљи
- Датум креирања: 10 децембар 2021
На данашњи дан, прије шездесет година, Иво Андрић добио је Нобелову надраду за књижевност. Како би достојно обиљежили овај јубилеј, ученици наше школе са библиотекаром и професорима Српског језика и књижевности током новембра читали су дјела нашег нобеловца, која нису обухваћена наставним плановима и програмима.
Такође, у школском холу ученици су поставили пано са избором цитата из дјела овога нашег књижевника. Андрићев портрет насликала је Анђела Вуковић, а са садржајем Power Point презентације Његослава Топаловића „Живот и дјело Иве Андрића“ чланове Савјета ученика упознаће Милица Шендер.
Знакови поред пута
Има народних прича које су толико општечовечанске да заборавимо кад и где смо их чули или читали, па живе у нама као успомена на наш лични доживљај. Таква је и прича о младићу који је, лутајући светом и тражећи срећу, зашао на опасан пут за који није знао куда га води. Да се не би изгубио, младић је у дебла дрвета поред пута засецао сикирицом знаке који ће му доцније показати пут за повратак.
Тај младић је оличење опште и вечне људске судбине: с једне стране опасан и неизвестан пут, а с друге, велика људска потреба да се човек не изгуби и снађе, и да остави за собом трага. Знаци које остављамо иза себе неће избећи судбину свега што је људско: пролазност и заборав. Можда ће остати уопште незапажени? Можда их нико неће разумети? Па ипак, они су потребни, као што је природно и потребно да се ми људи један другом саопштавамо и откривамо. Ако нас ти кратки и нејасни знаци и не спасу од лутања и искушења, они нам могу олакшати лутања и искушења и помоћи нам бар тиме што ће нас уверити да ни у чему што нам се дешава нисмо сами, ни први ни једини.
+ + +
Уметност и воља за отпором побеђују свако зло па и саму смрт.
+ + +
Приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или на деуги начин не служе човеку и човечности
+ + +
Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло.
+ + +
У деци се обнавља и чисти река човечанства.
+ + +
Нису сви људи тако рђави као што то рђав човек мисли.
+ + +
Тако се тешко живи, тако се кратко живи, па још добра половина тог тешког и кратког живота нам прође у мржњи и неспоразумима. Ох угасите мржњу! Људи су нама потребни и никако се, никако не може живети без опраштања.
+ + +
Све су Дрине овог света криве; никада се оне неће моћи потпуно исправити, али и никад не смемо престати да их исправљамо.
