Новости
Изложба Народног музеја Краљева: Култура сећања – Ко не памти изнова преживљава
- Детаљи
- Датум креирања: 29 новембар 2021
Подсјећамо да наши суграђани изложбу могу посјетити у ЈУ СШЦ „Пале“ од 3. до 12. децембра, радним даном од 9.00 до 18.00 часова, а суботом и недјељом од 11.00 до 16.00 часова.
(Преузето са: Култура сећања – Ко не памти изнова преживљава, Народни музеј Краљево, Краљево, 2015)
У Краљеву је стријељано 2196 талаца, од 15. до 20. октобра 1941. године, јер „један човјечији живот у дотичним земљама не вриједи ништа и застрашујуће дејство може се постићи само необичном свирепошћу“.
О чему свједоче историјски извори?
Краљевина Југославија је капитулирала 17. 4. 1941, а 22. 4. 1941. формирана је посебна њемачка команда за Србију (сведену на територије прије балканских ратова). На челу команде се налазио „заповједник Србије“ коме је повјерена извршна војна и цивилна власт са потчињеним војно-административним командама у Београду, Нишу, Шапцу и Врњачкој Бањи.
Од првог дана окупације Нијемци су у Србији примјењивали драконске мјере против цивилног становништва.
Њемачка заповијест од 27. 4. 1941. гласи:
„...да сваки отпор буде сломљен са безобзирном оштрином...треба стријељати сваког оног који се затече под оружјем било да даје отпор или бјежи, а оне који се предају изручити пријеким судовима ради хитне пресуде“.
Командант Друге њемачке армије генерал Вајкс наређује:
„...само брза и безобзирна акција обезбиједиће одржање мира и сигурности, спријечиће формирање банди…“
У серији мјера њемачке команде под тачком „ц“ је предвиђено:
„У угроженим мјестима, одмах узети таоце (из свих друштвених слојева) које треба послије напада стријељати и објесити. Ову мјеру одмах објавити у тим насељеним мјестима.“
Услиједиле су одмазде, спаљено је село Добрићи 21. 4. 1941, а групна стријељана су извршена у Београду 5. 7. 1941, у Ваљеву, Чачку, Ужицу и Паланци 23. 7. 1941. године.
Терор је појачао отпор српског народа.
На основу наредбе Војног заповједника за Балкан од 1. 8. 1941. у Србији су предузете „планске акције у циљу чишћења крајева у којим су немири…“.
Заповједник за Југоисток фелдмаршал Лист извијестио је телеграмом 13. 9. 1941. команду у Београду да : „узнемирујући развој ситуације у Србији захтијева енергичне мјере…“
Наредба са Хитлеровим потписом:
„…да се угуши устанички покрет на простору југоистока“.
Команда њемачких трупа LXV наредила је да се поступи са крајњом оштрином, да се опколе и спале сва мјеста која пружају ма и најмањи отпор.
Генерал Кајтел у смјерницама за даљу акцију написао је у наредби:
„…При томе имати у виду да један човјечији живот у дотичним земљама не вриједи ништа и да се застрашујуће дејство може постићи само необичном свирепошћу“.
Генерал Беме 10. 10. 1941. објављује заповијест:
„Усљед балканског менталитета и побуна великих размјера, потребно је извршити наређења Врховне команде са највећом строгошћу.
Прикупљање талаца и њихово стријељање, према стопи – за сваког убијеног Нијемца или фолксдојчера – 100 талаца, а за рањеног 50 талаца.
Приликом закопавања стријељаних треба пазити да се не стварају српска светилишта (ходочашћа), па треба спријечити стављање крстова“.
