Новости
Сјећање на прву школу у Палама
- Детаљи
- Датум креирања: 29 јануар 2025
Почетак образовања на Палама се веже за оснивање прве школе прије 117 година. Прва школа у Палама је почела са радом 1. фебруара 1907. године у вријеме када је писменост била привилегија малобројних, а образовне установе ријетке.
Све је започело визијом и пожртвованошћу протојереја Ђорђа Грабежа, који је препознао да без школе нема напретка за народ овог краја.
Протојереј Ђорђе Грабеж је био свештеник скромног поријекла и великих идеала. Схватио је да је оснивање школе од пресудног значаја за народ Пала. Вођен идејом да је образовање темељ напретка, одлучио је да своју парохијску собу, у којој је живио са суругом и четворо дјеце, уступи за учионицу. Парохијска кућа се налазила у старој чаршији у Палама на мјесту некадашње Ветеринарске станице.
С благословом митрополита Евгенија Летице, протојереј је покренуо процес оснивања школе. У томе му је помагао школски одбор састављен од угледних домаћина, трговаца и индустријалаца.
Уз помоћ Васе Тодоровића, директора локалне пилане, обезбијеђене су клупе, столови и школска табла, те пећ и огрев. Добошар, тј. телал како су га звали је бубњао кроз чаршију и огласио: „Чујте и почујте, на Палама се отвара школа! Ко има дјецу дораслу за школу, нека их упише код свештеника Грабежа!“
Прва школа у Палама била је смјештена у једноставној приземној згради димензија 12x6 метара, са двије учионице и кровом на двије воде. На згради је стајала табла с натписом „Српска православна основна школа Пале“, исписана ћирилицом и латиницом. Иако скромно опремљена, школа је била мјесто гдје се први пут у овом крају чула ријеч писмености. У првој години рада уписано је око 30 ученика, али је број дјеце брзо растао. Простор је постао тијесан, па су учионице проширене уклањањем преградних зидова. У априлу 1907. године, школа је већ имала преко 120 ученика, распоређених у два одјељења. Учитељ Крсто Савић и учитељица Љубица Гргуров дали су свој максимум, али су тешки услови често били изазов за рад.
Упркос тешким условима, школа је постала симбол напретка. Протојереј Ђорђе Грабеж није само основао школу – он је својом визијом и упорношћу обезбиједио да она опстане. Уз његову помоћ, школа је била доступна свима, без обзира на вјеру и националност. Католичка и јеврејска дјеца такође су учила заједно с православном дјецом, што је било ријеткост у то вријеме.
Протојереј Ђорђе Грабеж и његова визија оставили су дубок траг у историји. Његова школа била је први корак ка образовној будућности нашег краја. Данас, када гледамо модерне учионице и безбрижну дјецу, сјећамо се напора и пожртвованости које су поставиле темеље за развој образовања у нашем крају.
Протојереј Ђорђе Грабеж (1868–1926)
Ђорђе Грабеж рођен је 16. марта 1868. године у селу Буковица, срез Јајце, у сиромашној породици. Његов отац Трифун, тежак на беговском имању, упркос тешким животним околностима, препознао је таленат и жељу свог сина за учењем. Ђорђе је прве кораке у образовању направио у основној школи у Јајцу, што је било неуобичајено за дјецу његовог поријекла и времена.
Своје образовање наставио је у богословији у Рељеву, гдје је показао изузетне способности и вољу за учењем. Његово духовно усавршавање крунисано је рукоположењем за свештеника 1890. године, када је постављен за пароха у Палама, у том тренутку скромном селу окруженом густим шумама и планинским врховима.
Када је Ђорђе дошао на Пале, затекао је крај у којем је писменост била готово непостојећа, а образовање недостижно. Пале су у то вријеме биле мало насеље са свега 30 кућа и 212 становника. Овај храбри свештеник препознао је да без школе нема напретка. Вођен вјером у значајем образовања, донио је одлуку која је заувијек промијенила историју овог краја.
Паралелно са оснивањем школе, Ђорђе је радио на изградњи цркве. Године 1909. завршен је Храм Успења Пресвете Богородице, који је постао духовни центар заједнице. Овај храм није био само мјесто молитве, већ и симбол наде и заједништва у временима тешких друштвених и политичких околности.
Породични живот Ђорђа Грабежа био је обиљежен великим губицима. Његове кћерке Даринка и Олга преминуле су у младости, а син Трифко, један од Видовданских хероја, страдао је у аустроугарском затвору у Терезину 1916. године.
Након Сарајевског атентата 1914. године, Ђорђе је ухапшен и коришћен као талац за заштиту стратешких објеката у ратним годинама. Живио је под мостовима, у жељезничким станицама, те трпио разна понижења и тортуре. Иако је његово тјело слабило, његова вјера и посвећеност народу остали су непоколебљиви.
Након рата, његова посвећеност и труд нису остали непримјећени – 27. јануара 1919. године митрополит Евгеније Летица одликовао га је црвеним појасом, а 1921. године митрополит Петар Зимоњић унаприједио га је у чин протопрезвитера, што је представљало признање за његову ревност и неуморну службу цркви и народу.
Протојереј Ђорђе Грабеж је својим дјелом утемељио Пале као мјесто образовања и духовности. Његова школа и храм постали су симболи напретка, а његова визија инспирација генерацијама које су долазиле. Данас, његово име заслужује да буде уписано у срца свих који цијене жртву, визију и несебичну љубав према народу.
Преминуо је у Сарајеву 25. септембра 1926. усљед туберкулозе и сахрањен је у породичну гробницу на гробљу Свети Марко у Сарајеву.
